T-34

Tridesetih godina tim sovjetskih stručnjaka iz fabrike „Kominterna“ u Harkovu, pod vođstvom M.I. Koškina radio je na razvoju novog sovjetskog tenka T-32 koji je bio naoružan topom od 45 mm i bio predstavljen vrhu sovjetske armije početkom 1939. godine. Generali su bili zadovoljni onime što su videli, ali su sugerisali da bi bilo dobro kada bi se tenk opremio još jačim topom. Nastavljen je rad na usavršavanju, ali je zategnuta situacija u Evropi naterala sovjetsku Vrhovnu komandu da tenk usvoji u naoružanje znatno ranije nego što je bilo planirano. Sa ekipom sovojetskih stručnjaka Koškin je stvorio konačnu verziju T-34.

               

U januaru 1940. proizvedena je prva serija tenkova, nazvana T-34 06 1940, a već u junu bila je gotova konstrukcijska dokumentacija za serijsku proizvodnju. Ispitivanjima dva tenka T-34, na relaciji Harkov-Moskva-Smolensk-Kiev-Harkov, rukovodio je glavni konstruktor. Tenkovi su bili prikazani i na Crvenom trgu najvišem rukovodstvu zemlje. U međuvremenu, Koškin se razboleo i posle kraće bolesti umro septembra 1940. godine.Poslove na realizaciji preuzeo je njegov pomoćnik A.Morozov.

T-34 je dobio odličan oklop koji je predstavljao dobru zaštitu za posadu tenka, njegov top od 76,2 mm je bio top najvećeg kalibra u to vreme u upotrebi.Pokretao ga je dizel motor od 500 KS koji je predstavljao dosta dobro rešenje jer je dizel manje zapaljiv od benzina.U poređenju sa glavnim nemačkim tenkovima T-34 je imao dosta veći radijus kretanja.Sa punim rezervoarom mogao je da pređe oko 300 km, dok je nemački Panter mogao da pređe 177 km, a Tigar I jedva nekih 100 km.

Prve serije tenka T-34 bile su naoružane topom 76,2 mm M1939. Sredinom 1941. T-34 je dobio novi top koji je nosio oznaku M1940, još uvek istog kalibra, ali duže cevi čime je postignuta veća brzina i probojnost granate.

Krajem 1940. proizvedeno je 115 tenkova T-34, a u trenutku kada je Nemačka napala SSSR juna 1941, u sovjetskom naoružanju je bilo 1225 tridesetčetvorki.U vreme borbi oko Moskve taj broj se popeo na 1853 tenka.

          

Nakon evakuacije fabrike „Kominterna“ proizvodnja je nastavljena u fabrici „Uralmaš“ i u nekim drugim fabrikama.U toku proizvodnje sprovedeno je više modifikacija i poboljšanja, ali su najznačajnija prelazak na livenu kupolu i ugradnja novog topa 215 S-53, kalibra 85 mm ujesen 1943, tako da je tenk dobio novu oznaku T-34/85 (raniji modeli su bili poznati kao T-34/76). Iste godine proizvedena su 283 tenka T-34/85, a sledeće godine još 11000 tenkova. Proizvodnja je nastavljena sve do sredine 1950. godine, kada je otpočela serijska proizvodnja tenka T-54.Smatra se da je u periodu 1940-1945 proizvedeno ukupno 53000 tenkova T-34 i da se taj tenk nalazio u naoružanju više od 30 zemalja širom sveta.

Prema tehničkoj koncepciji taj tenk je bio znatno ispred tenkova toga vremena.Tehničku konceptciju tenka T-34 karakterišu sledeći pokazatelji: velika specifična snaga (11,6 kW/t), dobar raspored odeljenja, racionalno korišćenje unutrašnjeg prostora, izuzetan (i u to vreme sasvim nov) spoljni oblik, povoljne balistički oblikovane ploče, primena topa 76,2 mm dugačke cevi i veoma povoljnih karakteristika (za tu kategoriju tenkova to je bila novina), primena snažnog dizel motora veoma dobrih performansi, jednostavan hodni uređaj, niski specifični pritisak na tlo, velika autonomija kretanja i jednostavna tehnička rešenja pogodna za proizvodnju i održavanje.

Nemci su veoma detaljno izučili ovaj tenk.Postoji analiza koju su obavili, na primer, za motor V-2.Smatra se da su želeli da proizvedu kopiju tog tenka, ali da to nije bilo moguće u tadašnjim uslovima.Da bi mogli da se suprotstave tenku T-34 proizveli su poznati nemački tenk „Panter“, čija je koncepcija bila pod izraženim uticajem koncepcije tenka T-34.Stručnjaci na Zapadu naglašavaju kvalitet nemačkog Pantera uz konstataciju da je za uništenje jednog Pantera bilo potrebno pet američkih Šermana, pa iz toga izvlače zaključak kako je nemački Panter najbolji tenk Drugog svetskog rata.Međutim, pri tim upoređivanjima moralo bi se voditi računa o tome da se ne radi o tenkovima iste kategorije, da su im se cene proizvodnje i održavanja znatno razlikovale i o mnoštvu drugih parametra obuhvaćenih kompleksom cena/kvalitet.
              

Još u toku rata Sovjeti su radili na rešenju koje je trebalo da zameni uspeli tenk T34/85. Malo ima podataka o tome, ali se navodi da je trebalo u okviru koncepcije postojećeg tenka T34/85 ugraditi top od 100 mm, rešiti nepovoljan položaj otvora za vozača i poboljšati hodni uređaj. Tenk koji je na osnovu tih zahteva urađen (T-44) nije, prema njihovim kriterijumima, bio uspelo rešenje, a završetak rata je, verovatno, uticao da se istraži rešenje koje bi obezbedilo perspektivniju proizvodnju.

Neki podaci ukazuju na to da je koncepcija tog sredstva detaljno proučavana: poprečnim postavljanjem motora smanjeno je motorno-transmisiono odeljenje za 650 mm, odnosno pri istoj dužini oklopnog tela kao i kod T34 mogla se povećati dužina borbenog odeljenja za 35 odsto, a povećanje prstena kupole za samo 250 mm omogućilo je ugradnju (prvi put na tu kategoriju tenkova) topa kalibra 100 mm. Luk vozača postavljen je na pogodno ravno mesto pored kupole. Zbog rasporeda i kompozicije, smanjenja visine motora, povoljnijeg izbora mesta za ventilator motora i drugih konstrukcijskih rešenja, taj tenk je niži od svog prethodnika (T-34).

U RATU

T-34 je debitovao u borbi 22. juna 1941. u blizini grada Grdna u Belorusiji gde se sukobio sa nemačkim pancerima III i IV.On je predstavljao veliko iznenađenje za Nemce.Nemci nisu imali adekvatan tenk koji bi mogao da se suprotstavi Tridesetčetvorci, i samo zahvaljujući sovjetskoj smušenosti i slabom poznavanju vođenja modernog rata Nemci dobijaju jednu bitku za drugom.
 
Nemačka armija je zahtevala da se u najskorije vreme napravi tenk koji bi mogao da se suprotstavi T-34.Kao rezultat tog zahteva nastao je tenk koji su Nemci nazvali Panter i koji je predstavljao nemačku verziju tenka T-34.U međuvremenu, dok se prvi Panteri nisu pojavili na Istočnom frontu, nemačka armija je u velikoj meri koristila zarobljene Tridesetčetvorke.