C-35 Samua

Početkom 30-tih godina francuska vojska je tražila tenk koji bi uvrstila u svoje oklopne jedinice. Zadatak da izradi tenk za potrebe francuske vojske dobila je fabrika Samua (Somua). Posle nekoliko probnih verzija, Francuska Armija je prihvatila tenk koji je nosio oznaku S-35 (Char S-35). On je zvanično ušao u naoružanje 1936 godine, i sve do kapitulacije Francuske (25. juna 1940) proizvedeno je oko 500 primerka ovog tenka.

Objašnjenje naziva tenka Char S-35
- Char = Tenk
- S = Somua
- Somua = Societe d`Outillage Mecanique et d`Usinage d`Artillerie
- 35 = godina kada je počeo da ulazi u naoružanje

Oklop tenka S-35 je konstruisan iz tri dela (prednji oklop, zadnji oklop i oklop sa strane) koja čine jednu celinu. Vozač se nalazio napred, sa leve strane vozila, a desno od njega se nalazio vezista. Oba ova člana su ulazila i izlazila iz tenka kroz otvore sa strane, dok su otvori ispod tenka služili samo za hitne slučajeve. Kupola, koja je imala električni sistem za okretanje, je imala minimalnu debljinu oklopa od 56 mm.
         
Glavno naoružanje je činio top od 47 mm SA 35, koji je mogao da ispaljuje protivpešadijske ili protivtenkovske granate. Motor i sistem za prenos se nalazio u zadnjem delu i bili su odvojeni od borbenog dela sa čeličnom pregradom.

U to vreme S-35 je bio odličan tenk, koji je imao dobar oklop i top od 47 mm, koji je bio bolji od topa 37 mm koji se nalazio na nemačkom tenku Pancer III (Pzkpfw III).

S-35 U BORBI

U vreme nemačkog napada 1940, većina francuskih tenkova je bila organizovana u 13 tenkovskih bataljona, tj. u četiri tenkovske divizije. Svaki bataljon je imao 34 tenka. Prvih dana nemačkog napada, pukovnik De Gol, koji je bio zagovornik ideje da Francuska što više ojača svoje oklopne jedinice, nalazio se na mestu komadanta 4. oklopne divizije (11. maja), ali je ta jedinica bila slabo naoružava, a moral je bio na dosta niskom nivou. De Gol je ipak odlučio da 17. maja napadne grad Montkornet (Montcornet) kroz koji je prolazila važna linija za snabdevanje nemačkih trupa. Međutim, napad je doživeo potpuni krah jer je lokalni nemački komadant putem radio veze pozvao avijaciju u pomoć, tj. Ju-87 Štuke, koje su razbile francuski napad.

De Gol je sledeći napad izveo 19. maja, i to tako što je napao mostove koje su Nemci izgradili za prelazak svojih trupa preko reke. De Gol je tražio i dobio pojačanja za svoju diviziju, uglavnom artiljeriju, ali kasnije je dobio i dve grupe tenkova S-35(oko 40 komada) . 4. oklopna divizija je uspela da se probije do mostova, ali tamo se ponovo pokazalo koliko je francuska vojska bila nemoćna da nanese Nemcima bilo kakav ozbiljniji udarac. Francuski lovci su dobili zadatak da štite francusku 4. oklopnu diviziju od napada Ju-87, ali kada je došlo vreme za napad, francuski lovci se nisu pojavili da pruže zaštitu svojim tenkovima. Nemačke Štuke su napale 4. oklopnu diviziju i naterale je da se povuče. Tek kada su se tenkovi povukli, pojavili su se francuski lovci, ali tada je sve već bilo gotovo.

Sve do kraja nemačke ofanzive, S-35 je pokazivao svoju superiornost u odnosu na nemačke Pancer III (PzKpfw III) i IV (PzKpfw IV) u gotovo svim borbenim osobinama. Ako bi S-35 bio pravilno postavljen na bojištu, i ako bi bio pravilno vođen od strane komandira i posade tenka, izlazio bi kao pobednik u skoro svim okršajima sa nemačkim tenkovima. Da je francuska vojska malo bolje koristila ovaj tenk, sigurno da bi i njegov borbeni efekat bio mnogo veći.